GRAĐA I SVOJSTVA AMORFNIH MATERIJALA

agregatna stanja

ČVRSTO  (s)

  • mala međusobna udaljenost čestica, privlačne sile vrlo su jake
  • čestice samo titraju oko ravnotežnog položaja (ne napuštaju znatno geometrijski raspored)
  • čvrste materije imaju STALAN OBLIK I ZAPREMINU
  • nestišljive su

TEČNO (l)

  • udaljenost između čestica je veća -privlačne sile su slabije
  • čestice relativno lako menjaju svoj položaj
  • NEMAJU STALAN OBLIK
  • IMAJU STALNU ZAPREMINU
  • nestišljive su

GASOVITO (g)

  • udaljenosti između čestica su velike –privlačne sile su zanemarive
  • položaj čestica se menja u svim smerovima u prostoru –posuda bilo kog oblika potpuno je ispunjena gasom
  • zapremina zavisi od pritiska i temperature
  • NEMAJU NI STALAN OBLIK NI STALNU ZAPREMINU

Materijali se javljaju u tri agregatna stanja: čvrstom, tečnom i gasovitom. Čvrsto stanje materije može da nastane samo ako postoji određena vrsta veze između atoma, jona i molekula .

Ukoliko se hlađenjem rastopa nakon očvršćavanja ne dobije pravilan raspored atoma, nego je on slučajan kao i u rastopu, dobija se amorfna (bezoblična, neuređena) struktura. Kod nekih materijala je to stabilan oblik, dok neki zagrevanjem mogu preći u kristalnu strukturu. Amorfni materijali po pravilu nemaju gotovo nikakvu plastičnost.

Tipičan primer su polimeri i stakla, koji imaju lančaste strukture. Kod polimera kičmu lanca čine ugljenikovi atomi koji na slobodne valence vezuju ostale atome i spojeve. Nastaju dugi lanci nepravilnog oblika koji se mogu jako rastezati, a da ne dođe do prekida veze (slika 1). Kod stakala kičmu lanca gradi spoj SiO4 tetragonskog oblika (slično dijamantu). Niz ovakvih tetragona čini lance koji na povišenim temperaturama lako rotiraju u zglobovima kao na slici 2. (ovim se tumači plastičnost stakla na povišenim temperaturama). Ovi materijali pokazuju karakterističnu temperaturu omekšavanja (za razliku od kristalnih koji imaju karakterističnu temperaturu topljenja).

amorfna struktura

Osnovna osobina amorfnih materijala ogleda se u potpunoj neuređenosti atoma. Kod njih ne postoji periodični raspored atoma u rešetki.

Ovo je karakteristično za građu tečnih tela, mada su atomi kod tečnosti na većem međusobnom rastojanju.

Ipak, postoji suštinska razlika između čvrstih nekristalnih tela i tečnosti. Za promenu građe rešetke kod tečnosti pod uticajem spoljašnjih sila potrebno je vrlo kratko vreme, dok je kod čvrstih nekristalnihtela ono funkcija mnogo dužeg vremena.

Svi materijali koji se nalaze u amorfnom stanju odlikuju se sledećim opštim fizičkohemijskimkarakteristikama:

  • imaju sva svojstva ista u svim pravcima (izotropni su);
  • pri topljenju, prvo se razmekšavaju, prelazeći iz krtog u viskozno, a tek posle toga u tečno stanje; pri tome se ne samo viskozitet, veći druga svojstva menjaju kontinualno;
  • topljenje i otvrdnjavanje su povratni procesi (ukoliko pri otvrdnjavanju ne dođe do kristalizacije).

Elektrotehnički materijali u amorfnomstanju se obično dobijaju naglim hlađenjem rastopa ili para. Amorfni elektrotehnički materijali su: polimeri, neke vrste keramike, poluprovodnajedinjenja na bazi Ge-As-Se-Te i dr.

Ovaj unos je objavljen pod Reciklaža. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s