Ispitivanje penetrantima

Metode ispitivanja penetrantima se primenjuju pri određivanju površinskih grešaka, kao što su pukotine, zarezi, pore i sl. Za otkrivanje ovih defekata iskorišćena je osobina nekih tečnosti da prodiru u te defekte zbog izrazito malog površinskog napona (kapilarni efekat). Najčešća su sledeća ispitivanja:

  • ispitivanje petrolejom ili uljem
  • ispitivanje fluoroscentnim tečnostima
  • ispitivanje obojenim tečnostima

Pre ispitivanja predmeti se dobro očiste od svih nečistoća. Kod ispitivanja petrolejom ili uljem, predmeti se urone u vruć petrolej ili ulje i drže izvesno vreme. Pod uticajem kapilarnih sila dolazi do prodiranja tečnosti u sitne pore i pukotine. Posle brisanja viška tečnosti sa površine i hlađenja, dolazi do skupljanja pukotine i istiskivanja ulja na površinu. Na površini se pojavljuju mrlje i mesto gde se nalazi greška postaje uočljivo.

Fluoroscentna ispitivanja su takođe zasnovana na primeni kapilarnih sila. Za ispitivanje se uzimaju fluoroscentne tečnosti. To su takve tečnosti koje, kad se osvetle ultra-ljubičastom svetlošću, imaju svojstvo emitovanja sopstvene svetlosti. Fluoroscentna svojstva imaju mnoga mineralna ulja, kao što su transformatorsko, avionsko itd.

Predmeti koji se ispituju prethodno se dobro očiste od svih nečistoća, a zatim urone u posudu sa fluoroscentnom tečnošću i drže nekoliko minuta , ili se tečnost nanosi pomoću četkice na površinu metala. U novije vreme se radi prskanjem. Posle toga predmeti se peru mlazom hladne vode, a zatim suše u struji toplog vazduha. Osušene površine se posipaju prahom koji ima veliku moć apsorpcije (kao, na pr. magnezijum oksid, silicijum oksid itd). Prah izvlači na površinu fluoroscentnu tečnost, a delimično prodire i u pukotine. Suvi prah se sa površine predmeta uklanja strujom vazduha ili lakim udarcima po predmetu, tako da se zadržava samo na ovlaženim mestima. Predmeti se unose u zamračenu prostoriju i osvetljavaju ultra-ljubičastom svetlošću. Mesta na kojima se zadržala fluoroscentna tečnost počinju da svetle. Prema veličini greške imamo jaču ili slabiju fluoroscentnu svetlost.

Najveću primenu našlo je ispitivanje obojenim tečnostima. Princip rada je isti kao kod prethodnih metoda. Prednost ove metode je što se greške mogu otkriti i pri dnevnom svetlu.

Ovaj unos je objavljen pod Ispitivanja bez razaranja, Reciklaža. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s